Жена

АРЕНА А 589

Један цвјетић на гроб племените Мис Ирбијеве.

Скромна кроз читав свој живот, тако и у задњим својим данима не дозволи да јавност води бригу о њезиној болести, него у кругу својих питомица, сироте невине дјечице испусти свој велики дух.

Звона забрујаше, црне се заставе извјесише, па и оно ведро небо одједанпут се обви у црн густ плашт, обузе те нека тајанствена туга, те и нехотице слутиш да се нешто велико догодило. За тили час се рашчу, да је велике добротворке српскога народа нестало са овог свијета.

Небо се расплака, пљушти, ал' не смета, врви сиротиња из најзабитнијих улица, гола, слаба да цјеливају мртву руку, која им је тако обилно дијелила и помагала у најтежим приликама.

Остави кућу отац, мајка, обузети узвишеним родитељским осјећајем, хите да се поклоне овој великој српској мајци, која одавна купи напуштену српску сирочад, те се матерински брине о њиховом душевном и тјелесном напретку.

Хити Србин патриота, да се поклони овој великој жени, која се не обазираше ни на какове запреке, него смјело корачаше напријед, да само шта више допринесе своме драгоме српскоме народу.

Свијет наврвио са свију страна, спровод величанствен, вијенци од природног цвијећа полажу се на одар, једном ријечју све устало како би што свечаније одало задњу почаст покојници.

Српски народе, тијело положисте на најсвечанији начин, но није то доста, треба задовољити велики дух покојнице, који се уздигао над свим тим формалностима, него лебди око оне уцвиљене сирочади, која онако тужно пиште за великим својим добротвором. Невине њихове душе најближе су њеној узвишеној великој души!

Пригрлите њен аманет, српску сиротињу, брините се за њих свесрдно, корачајте путем, кога вам је оставила и од трња очистила, подижући вас одавно морално и материјално, па ће те се тако с временом одужити великој својој добро-

творци! | Мара.