Жена

благ ВЕНА

дати у школу. То је света истина! Читајући и премитљајући о том, мислим, како би требало управо на пут стати и удаји премладих девојака. Као што се премладо дете савије и клоне под теретом науке, јер није довољно зрело ни озбиљно да ехвати и савлада све тешкоће у школи, тако и премлада жена није апсолутно у стању да савлада тешкоће жене и домаћице, а тек свету дужност матере. Да може „дете—матп“ да ехвати ту узвишену дужност, так» озбиљно као зрела девојка, то је немогуће. А мати уживсту такомного значи. Значи свз! Какав темељ да мати детету, онакав човек постаје то дете. Сећем се, кад се мој покојни Воја родио. Ја вам тада била 14 година и две недеље. Знаш да ми је и сад готово криво кад се сетим. Зар је то времег Зар су то године кад „жена“ треба да је матиг Не, и по сто пута не! Тако млада мати дође кздгод до оча. јања, не зна шта ће с оним немоћним створењем; еувшше је не зрела да негује децу. Воли га без сумње исто као и старије жене, што воле своју децу, али не може да савлада све тешкоће. То биће у тим годинама би да још ако не сиграс лутком, а оно да се забавља мало е лакшим пословема Али не иде. Ту је достојанство жене, па још и матере. А да може она би се, макар само за неколико сати, одрекла све те части па да се искаче и прошади мало са сестрама п другарицама. Тако је самном било. Ја, покидана, уморна лежим са мојим милим покојним Војом, а код мојих код кућ, гости, пева се, свира, вевеље, за Бога добила мајка 2 унучета за 4 дана. (Јери моја. најстарија сестра јеу то доба добила сина), А и јабих да могу да мадо само тамо завирим, али не можеш, ниви у стању ни преко вобе вама прећи, а не ићи да се веселиш. А зар је чудог Моја тадашња слабачка внага и дете !

Моме је мужу сада криво кад му кажем, да ја моје кћери не бих ни коме дала бар пре 19 – 20 године. Јесте, али он ни појма нема шта се све стварадо у мојој души за ових првих неколико година. (амо моја стална и непоколебива љубав према њену била је у стању све Ђутке да отрпи и поднесе. Сад вам еве те тешкоће пребродила, сретно пребродил», па вам мирна и задовољна. Али трага је остало. Постала сам одвише ра здражљива. Кадгод је добро, али кадгод је да Бог сачува! Нај мања сите јца ме ужасно узбуди, сваки живац дрхће на мени, патим ЈЕ па много пута свз то прећутим, мужу за љубав. Нећу да дозна увек моје стање. Ја се сама са собом борим, кад успешно, а кадгод и без успеха. Онв пе пута каже: