Жена

РЕН А 667

коло из колена, има се шта видети. Напослетку је Катица веровала, да ће и то полако престати.

Но није престало. Вељко је и даље ппо,а још је увек говорио да мора. И јон је увек сред пића по кад-кад уздахнуо, да се баш видело како му је тешко.

Родила му се и кћи, он је шпо и даље. Није га освестило што је сад већ отац, па му не личи више бекријање. Умрла је и Стана, за којом је толико уздисао, а он је усред пића уздисао и даље. Умрли су му и родитељи; сад је он домаћин; сад му је пало кућне слеме сасвим на теме, па га није освестпло ни то. Пио је у крчми, код куће, пио и кад је био сам, пио у друштву. Увек је говорио да мора, и увек је по кад-кад уздахнуо, као каква вршаћа машина.

Што је његова Ката претрпела, то бог зна. Кени пијанице не расту руже. То су мученице, п свака је заслужила да уђе у календар. А Вељкова Ката нити се пропила, нити проневаљалила. Она се обвила око свога детета, па нити писну, нити зубма шкрипну.

Тако су пролазиле године. Вељкова Мара постала већ велика „девојка, И то чудна девојка. Вељко је говорио о њој да је туњава. А кад се напије, он каже: Каква ми је то девојка, кад у њој нема ни толико ђавола, колико је мој мали прст»

Вељко још увек пије као и пре. До подне ракије, после подне ако се трефи згода пива, па онда вина. И тако редом. () водом се само умивао. И увек је говорио:

— Да ми је само знати, ко је и измислио ту воду. Никоме вино није нанело толико штете као вода. (Сваки час потопи ливаде и оранице, па оде мука од године дана. Вода нам је убила п Краљевића Марка. Кад се први пут наднео над бунар над воду, онда је и умро.

Но мако је говорио да вино не може да нанесе велике штете, њему је нанело. Не може више много да поднесе, а да се мало не занесе. Па онда поче да га мучи срце. Пре није знао где је то срце; знао је само по чувењу да га има, а сад га богме осећа. Стеже се и узрујава се,и већ манте га, Не ваља ни кад боли глава, не ваља нп кад има неко зло у пре-

ож