Жена

650

ЖЕНА

Кад наиђе кашаљ суви,

— Грознице ће после доћи Сви јој зборе, сви је теше: Није ништа, то ће проћи!

А она је с пуно наде

јоо све друго веровала, —

Па и то су биле речи,

И то беше само шала.

На сандук јој метли цвеће, Свак је жали, много цени; Остаће им дани њени

У вечитој успомени. Канула је многа суза,

И белило с лица спрала, Али и то беху речи

И то беше само шала...

Само мајка, кад се сави, Изгубљен јој поглед блуди, А оте се болан јаук

Из сломљених њених груди. И кроз раку јаук прође

Кад је мајка натраг звала, То већ нису биле речи,

То већ није била шала.

Над гробом се врба свила, А над врбом два славуја; Гледају се тако немо, Глас им зраком залелуја. Навешћује лепше дане, Кад ће мање бити зала! — Па зар и то само звуци Можелг и то бити шала!

з/

Циљ.

јоо што бродар блуди очајним погледом По пучини морској, кад компаса нема,

И не може страна света да пронађе,

Већ немоћно чека буру, што се спрема, —