Жена

674 О НА

управо где су га нашли и у чију су га кућу донели, он се окрене на другу страну. Дуго је мислио, па јој се онда окрете и рече: — Била је Божја воља. Зови ми домаћина.

Кад су ушле назаренске старешине, нису имали много посла.

Вељко пм се захвалио, а кад му они почеше говорити, оп је само повлађпвао главом. Све је тако! Путеви Свевишњега обпчно су недостижими за човечју памет, али овде је Господ на чудан начин пружио руку своју, да спасе Вељка од пропасти и указао му својим моћним прстом на пут спасенија. Олакшаће

души, а спаспиће а Теског Само ју: новом дру штву може се он преобразитп. Јесте, само тамо. Не треба ни да му говоре толико, оп то осећа.

Кад је полазио кући, питао је своју нову браћу:

Хоћете ли, да вам се закунем“ Ваш сам!

Они завртише главом. Назаренп се не куну. Хрпстос је казао: — Кажите да, или кажите не. И кад кажете да, или кад кажете не, тако нека буде.

Кад су се онога вечера искупили назарени на кратку молитву, имали су муке, да сакрију велико вадовољство, које је свима њима овладало. Вељко је почео већ пмовно да пропада, алп је његова кућа била још увек међу првима у селу. Он ће их понети напред.

У прву недељу дошао је Вељко у назаренску скупштину. Он је за сад само „пријатељ“. Те кад се покаје и пречисти, и кад се појави свети дух у њему, тада ће га поново крстити, п ступиће у ред „браће“.

Кад је отпочела служба, п „верни“ запеваше из Харфе Спонове, поче по дворани да се равлеже тихо јецање. Испрва лакше, па онда све страшније. То плачу пријатељи, искушеници, они се кају п чисте од грехова. Тај плач и то кајање прелави с једног на другог, као што прелази взевање п постаје заразно. Разуме се, за оне, који верују. Вељко се сит наплакао п најецао, и би му лакше.

После друге недеље одвео је старешина Вељка у варош у суд. Тамо је пријавио свој грех државном одветнику. Хоће да прими казну.