Жена

ЊЕНА 699

де, говорио Гига Гершић, умир. професор универзитета, државни саветник свечани говор. Говорио је, како само он уме. Није хтео да се гради званичан и свечан, јер то Змај није марио, он хоће да говори онако, како је Змај најволео. И говорио је... А оно што је рекао беше заиста занимљиво. Он је карактерисао Змаја и његово певање са дубоким познавањем песничке душе Змајеве.

У подне је био банкет, на коме је учествовало више стотина особа.

У вече у 8 сати била је сјајно посећена забава, на којој је говорио о Змају Бранислав Нушић.

ж ж ж

Доносимо завршне речи говора професора Милана Недељковића: „И ми стојимо данас пред новим спомеником овог нашег великог човека, пред спомеником који треба да докаже, да смо узвишеност његову схватили, да смо достојни њега Овај споменик, као и онај у Каменици над његовим светим гробом, треба да буде свето место, камо српски нараштаји треба док их траје да се купе, да се ту оснаже оном мишљу. која је загревала сву душу Змајеву а то је Српство и љубав према њему.

Ако ико, то ми Срби, малени и слаби, а извргнути непрестаним навалама јачих, морамо да чувамо ту свету искру српскога одушевљења, што ју је Змај умео тако мило у својим песмама да потпирује у свети огањ, ако хоћемо да сеу тешкој борби живота одржимо. Да, и све даље генерације наше морају с колена на колено ту искру пресађивати и гајити, и надаље мора деда узимати унука на крило па му причати што је негда било, певати му српску славу и српске јунаке, певати му љуте битке, муке свакојаке, и даље мора Српче о светом Сави декламовати „Дижите школе, деца вас моле“ и омладинац: „Душмани се љуто роје, тешко оном који дрема, Србадијо очи моје, зар не видиш шта се спрема2 Зар не чујеш где те зову, да сам себи копаш гроба! А над тобом анђуо виче: Сад се прени, још је доба.

А један од тих анђела чувара Српства јесте Змај и његов дух!

Дижимо му широм Српства споменике, али не само од метала на мрамору тврду, него од тврђег још градива, од