Жена
102 ЖЕНА
шлење о Наполитанцу“, „Одлике Наполитанца“; али у свима тим одељцима нема ни спомена о — Наполитанкињи. Уопште, писац је у Напуљу видео све, само није видео жене. То може бити са извесне стране врло похвално, али читалац би ипак желео, кад већ дознаје све, да је дознао бар оно најглавније и о тамошњем женском свету. — Можда у другом, попуњеном издању. САВ.
Женско питање п Змајеви „Ђулићи увеоци“. Приликом откривања Змајева споменика у Руми, наздравио је Јаша Томић на банкету одбору женскиња, који је подигао споменик Змају, и том је приликом изнео некоје мисли о Змајевим „Ђулићима увеоцима“, које желимо да прибележимо. Он је отприлике рекао:
Има прича о једном источњачком песнику, Видео је са једног прозора белу, округлу женску руку, и та му је рука бацила пред ноге — ружу, Он је по оној руци замислио лик њен, и стас њен и очи њене, и заносни мирис косе њене. Никада је није могао да нађе и нигде да је види. И почео да сања и пева. И написао је 7 књига о љубави, о њеним дражима, певао је о оној коју није видео, ипрогласише га за највећег песника.
Многи су песници видели драгану, и певали о оном што су видели. Певали о лепоти њеној. И ко се не би поклонио пред лепотом жене! Између културног човека и дивљака велика је разлика и у томе, што дивљак опажа тек мало или нимало лепоту жене.
Али докле трају песме наших песника о лепоти2 Дотле, док дође до првог стиска руке, или до олтара и онда је — крај. Изгледа као да су истините оне речи: Брак је гроб љубави! Као да се са браком свршава сва ватрена појевија и наступа студена проза. >
Кад таквом песнику умре жена, он пева другој. И пева опет о белом лабудовом врату и о облим грудима њеним као да иначе ничега нема у жени. И то је, што данашњу жену, па и најлепшу омаловажава и понижава.
А како је радио Змају својим Ђулићима увеоцима, у својим ружама2 Он не пева девојци, коју никад видео није. Змај је своје најдивније, најбожанственије песме спевао жени и то — својој жени, која је већ умрла. Сетите се само бисер песме Змајеве: Кад сам био на твом гробу...