Жена

704 ЖЕНА

Друштво помаже све матере, без разлике вере и без обзира на законитост деце. Најсиромашнијима даје се бесплатно све потребно рубље за матер и новорођенче, поред хране. Осим тога, ако мати издржава породицу, госпође из комитета и патронесе друштва брину се за плаћање стана и издржавање остале породице.

Затим, друштво потпомаже сироте жене, које морају напустити болницу десети дан по порођају, и ако су још сасвим изнемогле. Тражи се од њих да саме доје децу и помоћ им се издаје све дотле, док не одбију дете од сисе.

Друштво не одриче помоћ онима, који нису платили минималну чланарину. Разуме се, да су средства друштва према беди и према онима којима треба помоћи, врло скромни; оно може потпомоћи годишње само три хиљаде жена, док има најмање четрдесет хиљада, којима би оно хтело прискочити у помоћ.

Друштво се бринеи за здравље новорођенчади, све док се не одбије од сисе,и отворило у ту сврху шездесет консултација у Паризу, где се дају бесплатни лечнички савети. У „Жени“ је било речи о томе, да наше младе женскиње створе друштво, гдеби уплаћивале и имале права на помоћ за време бабиња. — Боље им је то, но изгледати туђу милост.

„Сиротињска мајка“.

У Србији, у Лешници, живи старица, удова Стака Милисава Пејић. Била је удата за Милисава Пејића пољопривредника. Са њене доброте зову је сиротињска мајка. Она је већ више стотина хиљада динара дала на добротворне и просветне цели. У најновије доба дала је 50 хиљада динара, да се у бањи Ковиљачи подигне дом за сироте болеснице, Сад се бави мишљу да у Лешници оснује васпитну школу за домаћице, а трајање наставе трајало би 2 године. Она је дошла до уверења, да и женску омладину треба путем школе спремати за добре домаћице, добре супруге, добре мајке и добре Српкиње, То би била у Србији прва школа те врсте. Бележимо овај чин, и велимо само толико: множиле се овако напредне Српкиње.

Занимљив женски конгрес.

До године биће у Риму занимљив женски конгрес, који

ће расправљата разна питања о васжвитању. У програму тога