Жена

И зорица небо кити,

А наш путник даље ити, Весео је, певат' стаде, Што учини и не знаде, Не зна да је мому, јао, Синоћ у гроб отпевао.

Овај случај иде у чисту поезију. Онога путника не би могао да осуди никакав суд, нити би ко могао наћи параграфа да га казни. Јер је у пољу тек слободно певати. Путник, који је певао, није пропустио дужну пажњу. Но има случајева, где може бити нехотична убиства, из лакомислености, кад неко пропусти дужну пажњу.

На пример, неко убије човека у лову. Пуцао је на зеца, а убио дете или жену на путу. Можда он то дете није ни видео. Али зашто није пазиог Ловац не сме пуцати тако, да његова пушка може погодити ма и случајно човека, кога он не види. Ако дакле није био довољно пажљив, буде кажњен због нехотичног убиства. Не казне га онако јако, као кад намерно, хотимично убије човека, али га ипак казне. Узмимо, грађевинар зида високу кућу. Али направи рђаву или слабу скелу. Па ако се догоди, да се скела сруши, радници падну, угрувају се или неко погине, грађевинар буде осуђен због нехотичне телесне озледе, или нехотичног убиства. Или на пример: Мати у сну пригњави одојче, које лежи до ње, и дете · због тога умре. Закон је казни због њене непажње (што није тако наместила дете, да га у сну не може пригњечити). Може мати да убије дете и кад му ништа не ради. Баш тиме што није ништа радила; није н. пр. одојчету дала хране. Ако је то учинила намерно, онда је уморство, иначе убиство из непажње. Ето то су та нехотична убиства, убиства из непажње. ја сам навео само примере, али тих случајева има много.

Само до данас није било, да суд казни због нехотичног убијства некога, који је н. пр. одговорио болесника од операције. То се почело догађати тек у најновије време.

Да видимо те случајеве. У Немачкој, у Детмонду,