Жена

ЖЕНА 185

што би јој увећало културу. Њен материални живот састоји се у радовима за спремање свакодневних потреба животних. Учи месити рђав хлеб, ткати, прести, плести, радити пољске послове ... И све то примитивно; како је примила од своје матере и она тако ради. Тај рад, везан за кућу и за најуже потребе живота, потпуно сузи видокруг њен. Њено интересовање за све остало не постоји. Њено духовно васпитање још је сиромашније. Она прима све заблуде и све традиционалне предрасуде старијих, стрина и тетака, она их прима не размишљајући о њима.

Сељанка рађа децу, коју не уме да гаји. На нашем селу преостају у животу само она деца која су нарочито отпорна према свима могућим антихигијенским искушењима, којима су изложена кроз цело детињство.

Жени дакле и њеном просвећивању треба да се обрати већа пажња, ако се хоће да напрезања око просвећивања народа имају нека успеха.

Са старијим женама не може се много учинити. Оне су се уживале и саживале у предрасуде и заблуде. ја сам покушавао у врло много случајева и на разне начине, да их спасем од традиционалних заблуда, али обично би на крају добио одговор, какав у почетку наведох. Ваља дакле почети са женском децом.

У Србији постоји обавезна школска настава. Али она у ствари важи само за мушку децу, иако не безусловно увек. За женску децу у ствари не постоји обавеза. На селу само по изузетку иду женска деца у школу. Кад се већ стварно само један пол обавезује школом, онда је за сељака културно подизање важније, да то буде женскиње. Место да се пусте мајке, стрине, тетке, да васпитавају женску децу утуцавајући им у главу заблуде и предрасуде, треба их упутити у школу, где би добиле оно што им је најпотребније. То су знања о животу и друштву, из хигијене. Школа би требала на место предрасудних и заблудних тумачења разних појава у животу, да им да тачна и пра-