Жена

142 ВЕНА

О браку, јер у том питању живимо у мраву. (Озбиљно ћеретање.) Од непознатог писца.

Кад је реч о бирању, морамо признати, да мушки имају много шира поља.

У целој природи видимо тако рећи општи закон, да се мушкарац удваја женки, да је проси п да је осваја. Опа се кад год шепурп, али тек тек мање плп виле трпељиво чека да јој се доближп онај, који ће јој битп пар. Тако је то код слона п срне, код орла п врапца, па напослетку код буве п скакавца. Није друкчије нп код господара света, човека.

Мушка глава бира, па ако не нађе у месту што му је по вољп, он иде на страну,и није баш бог зна како страшно, ако она неће. Он бпра даље. Наравно, да пи пасивност женке пе пде до крајнпх граница. Она се труди да привуче пажњу на себе каквим сјајним каменом у ушима, кад год тиме, што провуче макар шишку кров ноздрве, плп постави какву пантљичицу на згодну месту. Но то је уопште. У појединим случајевима она уме п нехотице да покаже човеку, да јој се допада. Њено око засветли, њене образе облије румен, она се у понашању збуни кад јој се доближи човек, који јој се допада. Она уме то да покаже пи ппаче у разговору, а п проводашице нису тако ретке, као беле врапе. Па ипак, мора се признати, да је женскиња уопште осуђена да стрпљиво чека „срећу своју“, док мушкарац ту срећу отворено тражи и насрће на њу.

Поред свега тога догађа се врло често и женскињу, да може да бира међу просиоцима, а још чешће јој се догађа, да може да каже: хоћу пли нећу. То „хоћу“ је често веома увијено, а скоро никад не каже да неће. Него: „Још не мисли за сад на удају“, „још је млада“, још не може да се реши ит. д. Но пипитање је: Кад се бира, како да се бира! Како да пзаберемо доброга или добру 2

На сваки начин треба мало више отворити очи, но што то данас бива. Има женскиња, кад бира чоју