Жена

ЕРРЕНЛА 159

излази у Руми. Јованки малој песлици, желимо да што више и што боље пева своме милом српском народу. Угледа ради доносимо њену песмицу:

„——

А ЈЕСЕН.

Јованка Хрваћанин. Београд.

Лишће жути, пада са дрвећа, Шаренога више нема цвећа. Пусте стазе, пуста мила поља, Пуста тужна и шума и доља. Нема више оних птица милих, Ни славуја, других птица чилих, Место њиних песмица умилних Ветар сада своју песму шири. Свуда пустош, свуд се туга шири, Само где-где која травка вири, Ал и ње ће скоро да нестане, Бели покров преко ње да пане. Како пада лишће са дрвећа, Тако исто пада људска срећа, То јест, тко је срећу и имао, Многи ју је само помишљао. Неком' кад год само тренут сине Па се онда више и не врати,

Ал) има их много, врло много Што несрећа кроз сав живот прати.

БН Ри

Српкиња уметница у туђини.

Јелка, лепа и жениална кћи опште уваженог Србина и родољуба г. Милана Георгиевића из Перлеза, тешком муком савладавши отпор својих родитеља, отишла је пре годину дана у Беч, да се посвети позоришној уметности.

Била је ученица познатог позоришног управитеља Зе!де!таппа у Бечу. — Октобра месеца — дакле одмах прве године ангажована је у позоришну дружину директора 5ећи5тапп-а у Магђиго-у.

Први је пут изашла на бину у комаду Танип-у од Гепсуеј-а, као наивка, и већ тада је постигла такав успех, да нису могли замислити, да је почетница.