Жена

>

•

ЋЕНА о,

тати мишеве, а они да је помогну. И Даница је пристала на то. Само је г. Кореновић казао: Чекајте да прође година. Донде се треба мало про-

_ таворити, па ћемо после видити. Опрости се и оде.

Жене које су биле тамо згледнуше се подругљиво, а мајстор Симина жена богме и рече: Само нека сваког сачува милостиви бог богатих рођака. Већ се поплашио, да га не кошта.

Свештеник је умиривао. Ако су они сиромашнији баш и мекша срца, не треба се томе чудити; то је природно. Како ће онај да зна шта је невоља, ко невољу није никада осетио2г Како ће онај у топлој пустињи да зна шта је мраз

Мајстор Сима само врте:главом. — Манте са тога. Тако је говорио. Исус Христос, а њему је и личило: Ми који нисмо Исус Христос, и не можемо да будемо Исус Христос, треба да говоримо као људи. Богатство стврдњава срца, као што стврдњава врела вода јаје.

Домаћица је ипак одлучила, да буде онако, како је рекао њен девер г. Кореновић. Нека се

· причека и прокубури да прође година. А сви су

знали шта значи то, да прође година. Може бити да ће се онда јавити Даници прилика.

Кад би на измаку године, јавиле су се две прилике. Једна је прилика дошла сама, другу је прилику уприличио господин Кореновић, Та друга прилика беше већ најављена Даничиној матери гђи Персиди, кад је дошла она прва.

Станко, млад чиновник, који је радио под њеним мужем, запросио је Даницу у матере њене. Он је пун наде. Нада се да чистије љубави од његове нема; нада се да и он гђици Даници није равнодушан; нада се да ће усрећити он њу и нада се да ће усрећпти она њега.

Госпођа Персида примила је момка врло нерасположено. И напослетку га пита: Шта ћете с њом 2 Хоћете да је унесрећите. Она нема ничега.

— Знам да нема и не треба ми, вели он.

— Није истина да вам не треба. још како би вам требало. Ви хоћете од једног просјака да наравите два. Знам ја то.