Жена

Тадањи пруски министар просвете Ооззјег при-

редио је у почаст Ковалевској разне овације, а шведска академија наука изабере ју за редовна члана. Поред свога ретког знања и бистрине, била је увек свежа, мила, да су пред њом капитулирали и најжешћи непријатељи женске еманципације.

Врхунац славе је достигла, у своме краткоме животу, 1888. год.-, када ју је париска академија наука одликовала са рпх Вогат. Тада је њено име постало чувено по читавој Европи. Али није дуго уживала у овој слави. Већ после три године, 1891. год. у 38 год. свога живота умре услед инфлуенце.

Ковалевска није била само научењак, изврсна је била и као књижевник и песник; а поред ових лепих особина, била је ваљда најсавршенија као мати. Нарочито после мужевљеве смрти, који је много губио на берзи, радила је и дању и ноћу за своје дете. У ње су биле две природе. Она је умела у једно исто време да буде и научењак и фина, нежна, идеална жена.

Да би ју и са друге стране упознали, навешћу вам овде њене сопствене речи, када се упознала са славном ЕПо«.

„1873. год. провела сам двомесечне ферије у Лондону. У то време сам продужавала моје математске науке у Берлину поред професора Мелегзјга55-а а имала сам у књижевном и научном свету врло мало познаника. У Лондону сам познавала једино Мг. КоПзјоп-а, управитеља музеја, који је био интиман пријатељ Мгз. Емап5-а. Често сам говорила с њиме о овој реткој жени и све што сам чула од КоПчоп-а, 0 њеној способности, знању, пожртвовању, племенитости, о њеним патњама, све је то појачавало у мени дивљење и одушевљење, које сам осећала читајући њена дела.

Необично сам се радовала, када ми је Мг. КоПајоп предложио, да ме прикаже њој. Но и поред ове велике радости, била сам као у неприлици када само и помислим, да ћу лично упознати највећу књижевницу нашега столећа.

Како ће она то примити2 Да јој неће изгле-