Жена

44 ЖЕНА

Кад су уносили друго јело, био сам већ спреман и рекох: — Ама, молим те, жено, ено ти св опет увукла мачка у гостинску собу, и сигурно се преврће по канабетима. Чак је довде чујем како гребе.

Моја жена полако устаде и док се вратила, ми не само што смо извадили друго јело, него и појели.

— Опет си превидео и пречуо, рече кад се вратпла. У целој соби нема мачке.

Уносе треће јело. Шта ћу сад да измислим 2! Ма ипак сам се сетио. Знам, да ми се жена боји не обично ватре. (Окренем се као мало поплашен госту и питам га: Огећаш ли димр Овде у кући као да нешто гори. Тврдо сам веровао да ће жена скочити као опарена и изјурити из собе. Али сам поплашио само госта. (Он устаде са столице, а моја жена седи на своме месту хладна и гледа ме презривим осмехом. Затим промрмља на језику, што га наш гост није разумео:

— Није потребно да се и даље трудаш, Равумем!

Затим се окрете госту и умириваше га. — (Се пте само! Верујте, не гори ништа, ама баш ништа. Погледа у мене и рече: Ако је што може бити, пре негде и горело — што данас с правом сумњам до сад се већ угасило. И пружи госту чинију.

Прикупих сву снагу, па после госта извадим ја И онда понудим њу. И на тај начин сам створио и утврдио нов ред

То је било давно. Доцније, када сам хтео жени да поласкам, јер ва бога, мора се кад год ма у којој форми и то, иначе како би поднела све оне равлике између некада и сад, ја се направим Француз и понудим чинију прво њој. Она ми је врло захвална на томе, јер се увек сети онога доба, када је у свему било њено првенство, и када су из мојих усти излазиле све саме руже и каранфили и то дупли каранфили. И сигурно мисли, ако је што год и горело, да се ваљда ипак није угасило сасвим.

Треба дакле бити на чисто; па не тражити у браку оно, што се наћи не може. Није могуће никоме, да стоји вечито у паради и седи укрућено. Мора се валда кад год и мало разузурити и прекр-