Жена

БРРЕСЕРНА 41

малих разлика у његовом мишлењу и мишлењу других, који су о томе писали, али су те равлике мале и тичу се бројева. Није ни могуће тачно на грамове удебити количину хране, нити каквоћу хране, која је свакоме потребна. Али то није потребно.. Главно

је; да будемо на чисто са главним основним принци-

пима, те да се не хранимо у ошште погрешпо.

Има три главне врсте хране, које су потребне нашем телу, а то су: Храна која садржи у себи масти, храна која садржи у себи угљених хидрата, и храна која садржи у себи беланчевину. Др. Ортнер напомиње и четврту врсту, алкохол, који садржи у себи доста јаку хранљивост п наглашава, да алкохол, кад га узмемо у мањој мери и у згодној форми, не шкоди телу. Друго је пштање: да ли је сваки човек у стању да стално узима алкохол у мањој мери и у згодној форми, или га та мања мера и згодна форма наводи да доцније узима алкохол у све јачој мери пи у све незгоднијој форми, што постаје убитачно за његово тело и душу. 'Греба напоменути да човек без алкохола може живети пи може се сасвим правилно хранити.

У овоме чланку навешћемо у опште, да највише масти садржи у себи масло (84%), свињска маст (99 97), сланина (16 %/,), свињетина (31 0), гушче месо (45 Беј те ви ле ~

Угљених хидрта има највише у шећеру (96 "%,) у пшеничном брашну (92 '%,) у павуљу, сочиву и грашку (52 —58 %), у сувом воћу (55: бј)јит. д.

Беланчевине има највише у месу и риби. У говеђини куваној има (88 %,), у сиру (80 24 ВИА и т. д. Но потребно је да имамо на уму ово: У неким врстама биљне хране, пасуљу, сочиву и грашку има просечно толико беланчевине колико у месу, а у животињској храни има обично осим беланчевине још и подоста масти. — Ово је само у опште речено (ради бољега разумевања на почетку), алп ћемо ми изнети доцније тачан преглед све оне хране коју ми употребљујемо, п назначићемо колико има у којој храни беланчевине, угљенога хидрата и масти. сада да пдемо даље.