Жена

МЖеенско питање код нас иу

страним државама. Т. Б. Л.

Још увек је једно од најзанимљивијих друштвених проблема, женско питање. "Жена је већ од прастарих времена радила, али се тај рад губио у неопаженим ситницама домаћих послова; по где-кад је био п груб и тежак али у ропству и потчиње ности непризнат.

Са културом се и ово стање полако мењало; телесни рад све више уступа и жена. се почиње бавити умним радом. Но ипак: у пркос овом природном преокрету и напретку, у почетку се често говорило са извесном малпцијом о женском питању. Није још давно било, када су за женско пптање сматрали то, да лп је жепи дозвољено да пуши нарочито на улици и јавним локалима — да ли им се могу дозволити равни спортови, какво ће одело носити, да ли круте огрлице или зарукавље, мушки шешир и т. д. Оваке и сличне важне бриге су их мориле и при томе се смејалп згодној карикатури еманциповане жене.

По себи се разуме, да су ово крајности и да женско питање нема нпчег заједничког са оваким индивидуалностима. Данас већ нпко не може сумњати у то, да еманципована жена не тражи и неће да имптира мушке ни у ком погледу; она хоће просто умним радом да створи себи егзистенцију и да може поред њих слободно п независно живети.

Данас смо већ достигли онај степен културе, да свако може радити, ко хоће да ради. Данас већ свака разумна жена може са својим интелигентним радом наћи пристојна начина, да се падржава, те да се опрости неправедне потчињености. Што се и даље жена бори за она права, која су јој до сада још ускраћена, држим, да је то начелно пптање, ствар теорије женских права.

Образована жена се не може задовољити једним празним, нерадним животом. У прелазном стању пстина наилавили смо на разне случајеве, који се п