Жена

ЋЕ НА 89

чина: 1. Тему или задржимо у целини и поновимо у каквој другој шкали или у другом гласу са вавија. цијама. 2. Можемо из теме извадити поједнне делове, мотиве и реченице, п ове узети као пример за разраду перијоде. Но има и таких перпјода, у којима нема ни трага од теме. Према томе можемо рећи, да је перијода састављена или из трематскир или са свим нових или таквих мотива, у којпма има обе врсте мотива. Ону музичку мисао, која није у теми, већ се па других мотива, састоји, зовемо споредна тема.

Тематска израда има велику важност у вишегласном склопу. Оно што смо рекли о пзради музичких дела, то стоји и о изради поједпних гласова. Сваки се глас састојп из узора (тодеје) п имитације петих узора. Ваше глабова су састављени или из једног истог мотива или из вшше мотива. Н. пр. у једној четворогласној композији може да се деси и то, да сваки глас има једнак бар ритмијски једнак мотив, а четврти глас други мотив; или да два и два гласа имају исти мотив и т. д. Од тога, да ли је музичко дело Хомофоно пли Полифоно. Зависи много, да ли ће се мотиви више или мање МСПОЉИШМИ.

Реч хомофон значи потпуну једнакост гласова. Под хомофоним стилом разумемо онај стил и музички склоп, у коме се само један мотив и глас испољава п истиче, а други гласови су у погледу мелодије тодчињени главном гласу, те према томе нису самосталнља, него су само као украс и служе циљевима ритмијске хармоније п облика. На против у полифоном стилу сваки глас за себе је самосталан пи пзравит. Правило је, да у хомофоном музичким делу мотиви у гласовима који прате не могу се појавити тако изразито и снажно, као у делима полифоног стила.

Саставни део музичког дела: мотив, одељак, реченицу зовемо заједничким именом фраза. Онај правац прпкавивања, којп поједине фразе нарочито испољава, алп тако, да пе смета целпни, зовемо: фразирање. Од фравирања се равликује тав. артикулација, под којом равумемо истицање појединих гласова; фравирање је естетка, а артикулација је техничка радња.