Жена

94 ВБ ЕН А

редних тема. Ове споредне теме као и главна тема појављују се више пута, док се у облику песме, као што знамо, средњи део (по не понавља, У рондооблику главна тема (А) и споредна тема овако долази: А-В-А-В-А. Главна тема А, кад се појави други пут, бива у оном роду шкале, у ком је и споредна тема, а споредна тема пак В по други пут долази у истом, роду шкале, у ком је прва главна тема. Док је у облику песме вредњи део (по само за то, да се припреми што ефектнији почетак главне теме, дотле у рондо облику и средњи се део боље псепољава. О6лик Ронда можемо удевити и овако: А-В- А-О-А-В А. Овде је С друга споредна тема, која је у средини. Главна тема А кад се појави други и трећи пут, увек је у другом роду шкала, него што је с почетка била. Уопће можемо рећи да је карактеристично за облик ронда то, да се главна тема понавља, а уз њу суделују поједине споредне теме. У старим рондима нпр. Сопрепи: Р!есез де сјамесјп у играма Бах-а и комповицијама за гласовир од Моцарта и Хајдна главна се тема често понављала, а међу главном темом увек је бпла нова споредна тема тако, да је главна тема, пмала карактер рефрен-а. Те споредне теме, интермеца, у рондима, пасагаљијама итд. звали су куплетима. Данас под речју купле разумемо лаку строфну песму, код које сваку строфу певамо на исту мелодију.

Има и таких ронда, у којима осим главне теме нема друге споредне теме Место споредне теме има прелав често у пасажама. Ово је мали облик ронда али тај облик није типичан за рондо.

У облику ронда пише 1) тав. ронда као засебно дело (јер рондо може бити и део једне веће комповиције од више делова); 2) неке оперске арије; 8) баладе (ва певање или инструмент — приповедање, често фантастичне комповиције — које су сродне романси.) 4. Увертире. И фуга је у сродству са обликом ронда.

Ш. Облик сонате. Ва облик сонате карактеристично је то, да овде теме не само да долазе и да се понављају као код облика ронда и песме, него се међусобно такмаче. Једна тема је јача, снажнија,