Жена

Женска друштва у Енглеској просто се побесише. Сада су изумеле неку врсту праћке, па са тим праћкама бацају камење у прозоре и трговачке излоге, Нарочито су кивне на министра-председника Аскита, који већ не може нигде да се појави, а да га не нападну женскиње, да га не гребу и не грде.

И кад је гдегод на вечери у ужем кругу или иначе и тамо упада по која фанатична жена и девојка, и ако не може да га удари, она му довикује: — Зликовче! Не даш нам живети.

Оне су се окомиле на трговачке дућане и излоге зато, што су трговци у огромној већини противни женском праву гласа. Женскиње тврде, да је то зато, јер чим би женскиње добиле право гласа, оне би извојевале да женска плата и надница буде равна мушкој плати и надници. А данас трговци имају врло јефтину женску радну снагу и не желе да се у томе што промене.

Вођа женских друштава изрекла је у најновије време: Само лупајте! До сада сте по један камен носиле у џепу, одсада носите два.

Овакав поступак женскиња, који се не слаже са њиховом природом, чудноват је и многи не могу то да разуму. Тим мање, што у том покрету има пуно академски образованих жена, учитељица, професорки, доктора, чиновница и т. д. Има жена министра и милијонара, жена из најугледнијих аристократских кругова и оне не осуђују онакву борбу за женско право гласа. Код нас онакву борбу не могу никако да разуму.

Да би изишли из тог великог чуђења, и да би ту борбу бар разумели, хоћемо да изнесемо шта о томе вели једна велика енглеска поборница женског права гласа др. Етел Смит.

Она пише: Жене и девојке, које морају да живе од срамнога заната, не чине то што их срце вуче, него огромном већином из невоље. У Енглеској има око два милијона таквих жена и девојака, које не могу дуже од 5 година да одрже тај срамни и ужасни занат, после се пропију, подлегну болестима и скончавају као муве у јесен. Има их читавих гомила трговаца, који се брину за свеже месо, и то се трпи. Жене које су заклоњене од невоље и живе часно, нека промисле мало о овој беди њихових сестара. Тако то