Жена

Но- затим шује песму:

ЋЕ НА ву

и опет наилази на њега очајање и он завр-

„Ал чујем глас твој. Он ме натраг зове,

И У

ја се враћам с несвршена дела. шупљих груди шупље носим снове,

скрхан и јадан; ал тако си хтела, јер ја чух глас твој, где ме натраг зове.

И да

ја се враћам опљачкане круне, вучем крст свој без ропца и плача.

Гушим се, гушим, а снага ми труне;

по по

стајем храном бурјана и драча, стајем храном бурјана и драча.“

Као што се види, он полази али се враћа несвршена дела. У шупље груди, шупље ндси снове, постаје храном бујрана и драча. После овога губи се она „црвена песма“, која зове на мегдан и почиње са речима: '

„Дечаци, браћо, ко један на: ноге сада сви, на борбу љуту, на мегдан,

нови нас зову дни!

Чујете л', како тутњи тле2

"То век нам јури нов.

Румена светлост, ено, гле,

"већ диже трули кров.

а свршава се:

На сусрет њему летимо, Црвени дижмо стег, на срце руку метимо Закунмо се на њег.“

„Ха, ха, како се јејине распршташе у ноћ, пред зубљом сјајне истине, Дивна је њена моћ!

А сада на тој чистини,

· уз нове песме звук,

На форму

слободи, правди, истини дижимо славолук!“

ове црвене песме има и других као на при-

мер оне на страни 47.: Верујте прво и т. Д.