Жена

292 ВЕНА

управо нико у селу није знао ко је п шта је. Име му је грчко, говорио је увек мађарски, а иначе кажу да је био протестант. Казивали ву, да има негде у Азији велика добра, где се могу ловити велике амије и лавови. Но он је годину-две дана живео са својом госпођом на њеном добру; живео је и трошио немилице и тада га је нестало. Сад су га већ и заборавили; а пре тога ву говорпли свашта. Да је отишао на далеки пут, на своја дсбра, да лови лавове и вмије, па ће се вратити; а неки су говорили, да га је она отерала, те сад у Пешти сабира карте на електричној железници, и да се неће више вратити. Толико стоји, да је он донео собом кад се оженио. једну одерану и учињену лавовску кожу и једну голему вмију надевену на штапу, што се и данас може видети у предсобљу госпође спахинице.

Док господин спахија лови данас змије и лавове по Азији, или док прима карте на електричном трамвају у Пешти, дотле се она вози на четири бељца, и добро живи са господом и госпођама из срева и жупаније.

Ко ју је могао одбити и не примити за председницу72 Где има још такве угледне Српкињег2 Крај ње ће бити њихова добротворна задруга и виђена и чувена и богата. А напослетку внате како је. Госпође ће ући с њом све заједно у одбор, па ако и у ње није баш златна ртењача, ипак је мајстор „Лазину госпођу Станку такло нешто. А и госпођа попадија је помислила: Хвалим те Боже, што све човек папи жена неће доживети у данашњем свету.

И госпођу поштарку текну пешто. Али не пријатно. Како би ишло да су саме склопиле друштво, то вна, али како ће сад бити, када улаве нове, непознате снаге, то је немогуће прорачунати. И помисли само толико: Дај боже да испадне на добро.

» » »

Госпође: попадија, бележнипковица и поштарка биле су код госпође спахинице и она се примила. Госпођа, попадија слушала је сваку придику њенсга поп Влајка, али је морала признати, да тако лепи