Жена

ВЕК 345

Мита: Докле ћете се, ђаволи, успаљивати: У школу, балавци!

Јован: Молимо, чико, да нам дате сведоџбу, што јутрос нисмо били у школи.

Милан: И ја молим!

Мита: Сведоџбу! Каква вас сведоџба напала 2 Зар сам ја доктор, да вам дајем сведоџбу кад не идете у школу! Нека вас само провуку мало за уши, неће вам ни мало шкодити. Та знате више

ројтанских песама од свију гајдаша заједно! Лепа ми је то младеж! За балавце и није да иду у сватове, него лекцију у шаке!

Милан и Јован (загрле се, скачу и дудучу; излазе на-

поље певајући):

„Ми ћемо поћи, А ви нам не дајте!“

У исти мах отварају се врата, и улази Стана. Кроз отворена врата чује се жагор сватовски и разлеже се пијано: „Многаја

љета!“).

ПОЈАВА СЕДМА.

Стана и пређашњи.

Стана: Господине и куме, нашао се гајдаш. Завукао се међу сватовске хаљине и женске мараме, па кад се гости почели облачити, а он из оних шарених марама измиле као змија из ружина бокора. Моли да му опростимо, што је мало заспао, и сад ће одмах доћи.

Мита: А шта ће да ми долази, до врага! Нека остане само где је. Са моје стране могао би сасвим свет постојати и без гајдаша. Његова |учерања свирка заглушује ми још и данас уши. — Јесу ли већ спремни гости Некима као да још није доста! јер се још увек бебучу и певају пијано „многаја љета“. Морам да их ја покренем!

(Излази, и још са врата виче: Ха, на ноге, кићени сватови! Стана: (Лупа на врата спаваће собе.)

Зукић: (Из собе) Одмах, одмах!