Жена

“~

О изборном праву женскиња. |

У Новом Саду био је у недељу, 20. јуна 0. г, велики збор, што га је приредила српска народна радикална странка, социјално-демократска странка и мађарска независна странка. На дневном реду било је питање о општем праву гласа, и то тајном. На тај збор послао је свога говорника савез државне лиге за опште тајно гласање. На тај збор дошао је и вођа мађарске независне странке са многим посланицима. Овај збор надмашио је далеко важност обичног локалног збора; на њему се искупило преко 6000 слушалаца из Новог Сада и околине. Збор је текао на српском и мађарском језику, а збором је руководио др. Коста Хаџи, који је и сарадник нашег часописа „Жене.“

На том значајном збору говорила је и Роза Швимер из Будимпеште, у име „Удружења феминиста“, која уређује и један мађарски феминистички часопис.

О Рози Швимер пишу врло често мађарске дневне новине. Она на свима зборовима прати вођу мађарске независне странке Јулија јуста, кад је год на ком збору питање о општем тајном гласању.

Кад Јуст седне на железницу, да путује на збор,

он је сигуран да ће наћи Розу Швимер са још једном другарицом. Он не воли што је то тако. Он

није начелан противник женског тајног гласања,

али држи да томе још није време, када је то тако тешко извојевати и за мушке. Мађарска независна странка нема у свом програму захтев о општем

тајном гласању, а мађарски посетиоци збора неће ни да чују, да им на збору говоре женскиње. Они су у том питању много мање напредни од Срба. Кад год се Роза Швимер појави, са којом другарицом на железници, ако икако може тражи јуста и доказује му, како је то велика неправда, што његова странка неће да узме у програм женско право гласа. Он јој говори по стоти пут како томе још није време, и да га мане на миру, али му не

помаже. Испрва се љути, напослетку је слуша. Кад