Жена

850 ВАЛОА

И она је говорила са великом говорничком вештином. Против тог говора није се чуо код нас ни један протест. Испрва су се радознали смешкали, доцније су јој и одобравали. У осталом бар код нас Срба у Новом Саду ово није први женски говор.

Роза Швимер позивала се на вредност женина рада. један радикални говорник на томе збору, јаша Томић, осуђивао је пре тога предлог министар-пред_седника, који искључује из бирачког права силне држављане, због разних узрока, који немају смисла. Говорник је истакао рад. Некада су породице морале саме производити све, што им беше за живот · потребно. Но у доцнијем развитку наступила је подела рада. Сваки производи само понешто, и то породице и појединац и мењају међусобно, путем новца. И када би данас хтели некога да казнимо, да му узмемо право гласа, било би право да у првом реду узмемо онима право гласа, који не раде никакав користан рад, него троше и уживају оно што други стварају и живе о туђем зноју.

Рози Швимер је неко тумачио говоре српских говорника, и она се очепала зато и почела да доказује колико женскиње ради и користи, па да јој са те стране треба дати право гласа.

Молила је, кад се ради о општем бирачком праву, да се сетимо и жена. Јер су женине дужности велике и свете; она уз то ради и привређује. Може се рећи, да жена ради двојином од мушких. У Угарској има два милијона жетелаца. За сваким руковеда жена. Када се мушки врати са свога посла, он чека да му жена донесе вечеру, чека да она надгледи децу и уради пуно домаћих послова. Жена која ради у пољу или фабрици, кад сврши тежак посао и ону задаћу што ју је мушки одредио, на њу наилазе нове дужности матере и домаћице. Она дакле двојином ради. Док она ради стотину ситних послова, који захтевају воље и бриге, дотле човек када се вратио с рада мирно пуши, они бољи иду у читаоницу, а они гори у крчму. Ако рад даје право,

онда жена има то право двојином.