Жена

А О Е ВОЈА 327

Мало нас је ал смо људи, Зора ће нам доћ'!

Певај блуду и бокалу, „Младић коме идеалу“ Певај на сав глас!

Па још веруј: Иде хора, Да нам у тој песми зора, У тој песми спас!

Певај само, нек је врева! Многи давно већ не пева, За песму је глув.

Колено му дрхће, клеца,

Над њим бедна жена јеца, Мозак му је сув.

А деца му, тешко њима! Већ на лицу свако има Грехе очеве.

Ти већ неће дуго дубит", Нити пити, нити љубит', Можда — никад не. Хоре нам се песме наше, Красне моме, пуне чаше, Врела крвца ври

На част сваком што је чије, Ал' зар сме ко и дечије

— Чаше испити. 46. >

ТУЂЕ МИСЛИ.

Осуђуј себе, као што осуђујеш другога кад он чини

што ти чиниш. И онда ћеш порадити мање погрешака. Х Праштај другима, као што себи прашташ, и онда ћеш имати мање непријатеља.