Жена

358 Ћ Е НА

нити љубовцом мужа и ако њено срце спава, којему је можда за увјек суђено, да не буде никад од „правог“ пробуђено. Хоћеш ли, моја драга мала Е шта, умјетп послушати глав твог материнског чувства 2 Само нека не дође „прави“ нека твоје срце не пробуди!

А ако те очај схрва, кад видиш да ти је живот попут пијеска кроз прсте склизнуо, а да ниси осјетила пробуђену страст — а да ниси љубпла жаром младости твоје, онда покушај узети за утјеху моје увјерење, да ми, којиу тишини нашу судбину нечем љепшем и часнијем приведемо, задовољимо тиме нашој чежњи за нечом лијепим, а тиме осјетимо срећу, која у својој нутрини и финоћи, престиже и највишу потенцу, коју смо некоч у бурним осјећајима наше младости мислили достићи,

— Дакле нас затајујешг — пребациваху ми успомене моје младости.

— Ватајујеш нас2

И полу болно, полу скептично смијешила им се ја. Лијепе успомене! Вараве успомене! Равумје ли младост ту вјелику умјетност љубити,..

Али какав ме је дух неповјерења и кукавичлука обузео Не, не! Моја со душа диже проти тому што

сам овђе написала. Ако младост и није научила ту

велику умјетност што се зове љубити — зар није она на путу да то научи 2 Или, зар није — Едита — ова моја за тебе из-

ражена жеља вла п гријешна, кад те хоће лишити највеће среће овога живота () нека ипак онај прави дође, и твоје срце задобије. Нека велика љубав потресе твоју душу, па ма да опа као раворајућа олуја изнад твога мира п покоја прохуји!

Ако тп љубав не може поклонпти радости, а она нека ти даде жалост, јер само онај човек је несретан, који није окусио среће ни болп велике љубави,

[аз5 апћу4ат5 депп Фе Рјаште 5ећуебеп Тит Огзргипа Тепке! зје Фе Баћи

Џпа ођ те апсћ мегћеет! Пејп Геђеп 50 мл55е: — зе ћаг Шттејваг!.

оу

=

Зала и = <

НИ У нв парна утанна