Жена

362 Ћ ЕН А

расположени п увек пмали времена, и који су са задовољством и мирноћом расправљали са Бацима и предмете п друге ствари. Данас је све више наставника, који осећају као кулук ону школу, која им не даје оно издржавање које би им било довољно, а тражи да постигну у својим предметима са нервозном децом успехе, колико једва могу. И вато паплазимо све више наставника, који прскају као барут, а да у нервозп може неко да буде све, само никада праведан, то је п сувише позната ствар. А шта може неправда, у школп, и то је познато.

По оваквим приликама веома је тешко, управо немогуће је правилно васпитавати децу. Ивмеђу школе п куће нема никакве везе, чак ни у погледу казне. Докле кућа бије да се далеко чује, и то разуме се бије кад је ко у њој нервозан, а не кад би требало казнити, дотле је то школи код исте деце забрањено. И кућа. би требала да престане с тим најгорим васпитним средствима, с бојем, јер отежава школи.

Није мп намера да говорим о васштању уопште, већ само у ужем смислу о оном, што се односи на, самоубиство деце.

Наша деца данас много више знају но што ми мислимо што би требала да знају. Она су научила и прочитала нешто што не разуму потпуно. Погрешка је, што родитељи данас врло слабо познају децу своју и душу њихову, и сувише се мало баве њима, те не знају гле би требало почети да их обавештавају.

У деце се развило неко лажно частољубље. Одвише су уображена п непослушна, а са тим основним манама није их могуће лако васпитавати. У старије доба било је то друкчије. Ко не вна, да старешпне паших задруга нису ручавале ни вечеравале за једним столом са децом, јер нису хтеле да постану с децом сувише блиски. Један ми је старешина рекао: Нека их мати упозорава на сваку сптницу и нека се бочи с њима, А они говоре с децом само у крупним стварима, п кад што кажу, њихова се не порече и сматра као света. Има п данас пуно наших ратара којп неће пољубити дете, јер држе да би их тиме Ми Знам родитеља, ратара, који су љубили децу, ка