Жена

864 ВЕНА “

Држим, да су у најкрупнијим цртама наглашени пекоји главни увроци, са којах погиче наше ново модерно зло. Интелпгентнија, деца су већма склона овоме влу, од мање „учене деце“. Лажно частољубље те деце је претерано. Ја не велим да часто љубље не треба у деци развијати, исто као и снагу и внањеп све друго, Али као што дечија снага не сме да се такмачи са мушком снагом, као што је и схваћањо њихово друкчије, тако и _частољубље њихово треба да буде дечпје частољубље, које не стоји у једном реду са частољубљем одрасла човекг. Хоћу да кажем, да дете треба да зна да је дете, п да ће тек бити човек и да не може да изиграва улогу одраслог човека Признајем и признао сам већ, да су наши наставници већином и одвише нервозни п хоће да се з8бораве и увреде понос дечији, а нема зато и најмање потребе. Али дете треба да је тако васпитано, да у том случају тражи п налази заштите на другој страни, а не да само себи суди. Питајмо: може ли оно да нађе те заштитед И није ли п нервоза узрок да то не тражи п не може да дочека2 И опда долази ван себе, па или сеубпја или диже руку, па и револвер на наставника.

Ја сам одавно на чисто, да су испити на крају школске године велика глупост. Наставник треба у току године да буде потпуно начисто б тим, ко му је какав ђак. Али бих оставио детету право, да ако се осећа неправедно оцењено, да може тражити ис пит п да би требало дати му права на тај испит, пред комисијом, у којој не учествује наставник. То би много што шта поправило у школи с обе стране. До душе данашњи испити бпвају пред једним чланом комисије, али је све то форма, форма, форма.

Иначе многп родитељи и сувише застрпшавају своју децу тиме, ако испит испадне рђаво. Говоре им, да не долаве кући ако падну, да од тог исппта зависи њихов живот, њихова будућност, њихово све. И кад дете падне или види да ће да падне на испиту, неко се чак убија.

Деца воле да уче школу, чак и она која не воле

кј-_-_--=рр “о