Жена

878 А ЕН А

У Гњилану школа је отворена 6. октобра, а испит је био 20. новембра 1911. год. У школу се уписало 36 ученица, до краја походило школу и било на испиту 30 ученица, од њих су биле 5 писмених и 25 неписмених; најмлађе су 3 ученице од 13 година узраста, а најстарија једна од 20 година. Од ових ученица само је једна из околине, а све су остале из Гњилана. Месно становништво примило | ову школу врло радо, нарочито што ће се девојке учити свима кућевним радовима. Све су ученице с великом вољом походиле школу и пажљиво пратиле поуке, те је и успех био у свему, какав се и очекивао, захваљујући труду и заузимању Владимира М. Николића, тамошњег учитеља, који је овом школом и управљао. Наставници у овој школи били су: Др. Јован Ј. Панајотовић, срески лекар, за поуке о чувању здравља и нези у болести; Дамјан Јововић, окружни економ, за поуке из пољске привреде; Владимир М. Николић, учитељ, за читање, писање и рачун, земљопис и српску историју, а са пиротским свештеником Дим Мијалковићем поучавао је ученице и вери; г-ђа Драга Јеремићка из Крагујевца поучавала је из домаћинства.“

Школа у Гњилану (окр. пиротски) стала је 1911. године

а) допуна прибора . . ..... К 1207 6) за издржавање школе. . . . .» 580'85 в) хонорар домаћици . . . . . .» 225'г) : наставницима . . . ., 220—

д) попутнина надзорницима и домаћици, 190Свега К 1355'85

„Друштво за чување народног здравља“ издало је 1911. године веома добро написану књигу о колери и спремила књигу о јектици.

Краљ Петар даје сталну годишњу помоћ овоме друштву 3000 динара, државна помоћ друштву износила је 5000 динара. Принцеза Јелена дала је на школе за сељачке домаћице 1.000 динара, а исто толико на летњиковац. Осим тога дала је држава нарочиту припомоћ од 2000 круна за школе за сељачке домаћице. Било је и ситнијих прилога, а осим тога падала је и од чланарине извесна свота.

А где смо ми2 Код нас је на школе за сељачке домаБице одредио вршачки епископ Гаврило сто хиљада круна, али се још ништа не покреће. Наши лечници имају реч.

В.

а У поћи ар ап.