Жена

ер а 54 г Е ; с (у МЕСЕЧНИ ЧАСОПИС 8 ЖЕНЕ

излази У НОВОМЕ Саду ) УРЕЂУЈЕ: Мириц ЈАЏЈЕ ТОМИЋА;

Излази 1. сваког месеца. — Претплата за Угарску, Аустрију, Босну и Херцеговину, годишње 8 К.; на три месеца 2 К. За све друге државе 10 динара годишње. — Цене огласа на 2., 8., #., страни насловног листа,

Поједини бројеви »Жеене« стају 80 потура (један динар).

а стране Ф К. Осмина стране у самоме листу об. Боп — Рукописи шаљу се уредништву, претилата администрацији »Жене«, Нови Сад (Џјујшаек.)

(2: Ружини сватови.

Давно је било, сад се спомиње... још нигде трага ни од кипова; Свуда су биле само прашуме

И свуда било само ритова.

Човек је био још „животиња“, Не знаде зидат: кућне спратове, Нити да гради златне престоле, Нити да бије крвне ратове.

У томе добу ружа цветала,

А зумбули је млади вијају,

Да склопе с њоме везу вечиту, На једном стаблу да се нијају. Чак и каранфил ружи мирисној, По рујној зори поздрав испраћа: Може ли доћи да је испроси 2

— Ал ружа ником поздрав не враћа! Узбуниле се чак и прашуме,

А лишће њино шуми срдито: Неће јој доћи звезда даница,

А тако сама не мож' вечито.

Тада се јави стабло дрвено, И срце своје ружи отвори, По јаком стаблу трње избило... И сад тек ружа — очи обори,