Жена

АЛА ВЕНА

и Бог и сзи свеци угодници. А други су додавали: И Милевина памет и душа.

Свет је све више веровао у Милевину здраву памет и добру душу. Иако код женских хоће кадгод више да говори срце него памет, код ње је памет и срце било у равнотежи. Она, будући у великом послу, није запуштала умно напредовање. Своје послове је умела добро распоредити, да је доспевала у друштво, на разговор, на село, на забаву, а кад год је доспела само по сата, читала је књиге, листове, новине. Што год је ново и добро сазнала и научила, то није било само њено, него је постало за кратко време опће ново и добро свега села. Некад су се Срби поучавали од Шваба и других око себе, а сад помало и они, негдашњи учитељи, гледају шта и како раде Срби и Српкиње. И свештеник, и учитељ, и бележник, и трговац и онај вредни занатлија, све су то у раду ударили бољим правцем и све се надмећу, јер би им некако зазорно било, да им женска предњачи и да их женска страна наткрили. А на то је већ изгледало. Све је оснажено почело дисати свежим дахом. једно се на друго ослањало, дружевност се развијала, пријатељство јачало. Свако је уживао, кад је коме могао добра учинити делом, речју, саветом. За десетак година створила се у месту друштва и задруге; све је било здружено, уједињено. Научено и неуко, старо и младо, мушко и женско није осећало међу собом оне разлике, која одбија. Све се то једначило и сналазило у једном колу. А није се готово ни видела она снага, која овај сеоски живот напред креће.

Кад су настале дуге, зимске вечери, настали су састанци. Ту се читало, разговарало, предавало. Ту су научењаци били, али ту није могла ни Милева изостати. Њена предавања из разних научних грана, а особито из живота, обичаја и привреде: о породу и неговању деце, о празновању, о верии празноверици, о вештачком ђубрењу, о крави музари, о белом, златном и шареном везу, о кувању снажних јела — била су друго јеванђеље за њене