Жена

482 А Е НА

(6) тога би било потребно, да свака кућа и свакп простор, где се живи, има спремљену тљуваонилу“.

Нарочито су пљуваонице потребне у оним просторима, где се (њ кад се) много народа скупља (у школама, судницама, механама, кафанама, касарнама ит. д.) па онда: о славама, сватовима, даћама ит. д.)

Пљуваоница се меће на згодно место, да се види, и да јој је лак» прпступити. Ако се кашљавац болеснпк, који логом лежп, ваља му је сасвим до постеље примаћи.

У свету носе кашљавци неке мале стаклене пљуваонице уза-се (у џепу, као оно табакере пили бурмутице“, да су им одмах при руци, кадгод се закашљу.

Чим ко почне кашљати, хракати или кихати, ред је, да главу тако окрене, како не би другога попрскао. А да и око себе не прска, нека шаком (али такоручице!) или марамом за време кашља ваклони уста и пос.

Има људи, који се другом „унесу баш у лице“, кад с њиме говоре, па га онда свега испрскају. За оног другог је то, наравно, непријатно — али може бити и опасно.

Још је опасније кад се мати или друго које одрасло чељаде наднесе над мало дете, па му из непосредне близине — ,„ста у уста — тако говори, тепа, пева и гугуче, да му све лице испљује.

„Можда је Спаситељ троклео пољубац, јер у сваком тољутуу има трага Јудинога“ — вели један велики писац, а има и право. Колико је њих љубљењем и целивањем (руку, икона, мртваца) захватило какву болест, а колико и саму јектику! — Ко, дакле, баш мора љубити, нека не тражи уста, него нека пољуби на друго место, н. пр. у чело, у косу и т. д.

Нежне мајке ужпвају, кад већ своје одојче науче „љубити“, Неумешно детешце не погоди одмах, да баш пољуби, него усташцама п језиком лиже п ба-

" Најпростија је пљуваоница какав земљани суд широка грла,

до пола напуњен водом (да се испљувци не би сасушили). Тај суд ваља свако јутро испразнити, добро опрати, па опет чистом водом налити, По (гвожђарским) трговинама продају се згодне пљуваонице од лима. Таке пљуваонице шаље и Друштво за Чување Народног Здравља у у Београду свакоме ко му се тога ради обрати.