Жена

РА РА 50

сл

ницу „Посестриму“, чија јој се организација веома допала. Недавно је послала све књиге, које је написала читаоници на дар и приказала је тај поклон са неколико топлих речи. Управа читаонице јој се захвалила. Календар Жена за 1913. годину донеће слику ове велике списатељке и пријатељице женског покрета, а овом приликом хоћемо да донесемо

кратак животопис знамените Словенкиње.

ж ж ж

Словенска жена као француски песник или списатељ није реткост. Ми их срећемо посведневно! Има ли детета у Француској да не зна за добру стару маркизу де Зегиг (Сечир) — иначе Рускињу, грофицу Ростопчину 2 Коме нису позната имена: Марије Пашкирцеве, Кнегиње Трубецке, Грофице Головин. Марије Кири-Сладковске, г-ђе Новикове, виконтесе де Воге (рођ. Аненкове), кнегиње Толе Мешчерске-Дориан и др.

Доносимо слику ове последње — кнегиње Мешчерске, иначе познате у француској књижевности под именом Тола Дориан, песникиње и писатељке, која је умела у мору туђинштине сачувати своју љубав према Русији и остати Словенка. За нас Србе је њезино познанство тим милије што се она никад није престајала интересовати за судбу српскога народа, кога она воли и уважава.

Кнегиња Мешчерска-Дориан родом је из кнежевскога дома Урусових, који воде порекло још од татарскога хана Тимурлана. У млађим годинама била је придворна дама и читачица руске Царице Марије Федоровне, под чијем окриљу је и одрасла живећи у дому своје стрине знамените Московске породице кнегиње Јелисавете Петровне Урусове жене бив. министра правосуђа и најинтимније пријатељице данашње царице-матере. Пре 20 година кнегиња се је сасвим преселила у Париз. И од то доба почиње њезин плодотворни књижевни рад. До сада је написала око 30 драмских комађа, две књиге лирских песама и затим неколико збирки новела из руског живота, од којих су најпознатије „Ате5 зјаџез“ (Славенске душе) и „17 шпутсбје гасе“ (Непобедими сој). Њезини преводи на фр. Шелеја, Свинборна, Бајрона, затим Некрасова, Пушкина Лермонтова сматрају се као најбољи у франц. књижевности. Од драма су за нас најинтересантније две: „Смрт Петра Великог“ и „Кудејар“ обе преведене на српски и примљене у репертоар „Срп. Народ.