Жена

552 ВЕНА

— Јесте, четири шестине можеш оставити Муцики, а по једну шестину свакоме другоме детету.

Било ми је чисто жао, што сам јој тако отворено казао, да је провидим. Она се очигледно трже и поцрвени.

— Слушај — кажем јој — кад већ говоримо, да гозоримо искрено. Може се та ствар удесити, да буде јефтиније. Најбоље би било, кад већ сад хоћеш да уредиш питање о наследству, да сазовеш сву децу и свршимо и удесимо договорно.

Она се поплашила од мога предлога. Опружила је обе руке и рече: Не, не! Само то не! И молим те, не говори им ништа.

Видео сам јој из очију, бојала се, ако сазнаду она двојица да им неће дати једнако, неће је више волети...

— Промисли — кажем јој. — ја се потпуно слажем с оним што ти иде по глави. Свакоме по потреби. Пубика и Дуцика су хвала богу здрави, свршени људи и потпуно осигурани. За Муцику и треба да се побринеш мало јаче.

Приметио сам, како јој је неугодно, да са мном опширније говори о тој ствари. Прешао сам на други разговор, па онда одох.

Накратко затим, отпутовао сам на неколико

дана и кад сам се вратио, моја ме снаја дочека ·

оборене главе и рече: — Ти ниси био овде. Ја осећам да не могу више дуго и свршила сам ону ствар.

— Какву стварг

— Направила сам тестамент.

— Онако, како смо говорили

— У реду је! Тестамент је код краљевског јавног бележника. Има се отворити 8 дана после моје смрти. И ти ћеш бити позван. — Очи јој се напунише сузама. — Остављам ти у аманет мога Муцику. Обећај ми...

Даље није могла од суза. Ја сам је умиривао.

Није дуго трајало, па дођоше и оних 8 дана после њене смрти. Тога дана у 11 сати пре подне отворен је тестамент. Било је онако како сам оче-

~