Жена

ПАЈЕ А 563

да подигнемо децу у оној равмери, у којој могу други народи, који живе ув нас. Наша ситна деца највише умире. До пете године нестане их половина.

Србин ратар оптерећује жену толико са свима пословима, да она често пропада п са толиког рада и умире пре времена, а нема довољно времена да посвети детињој неги.

Погледајте је само како пзгледа! Ва мало година после удаје, почиње већ да се приметно губи. Ако роди још два три детета, па није здраве и јаке грађе, пропада сасвим. Још млада жена, у најлепшим годинама, она је жута, увела, погурена. Збабила се. А. он је после често не треба и прескаче туђе ограде. То у врло много случајева бива од најгор-х последица по брачни живот и ствара у кући покор.

Такве матере, мученице, ако имају ћер, заштићавају је кодико год могу. Угађају им, лицкају их и попуштају им. (Оне знају шта чека ту децу кад се удају, па им је једина брига: Нека пожпви спротица бар код матере! Оне се предају својој судбини вољно, а да не роптају много, али постају љуте хијене, кад спречавају да девојке још у очевој кући постану мученице.

Нећу да описујем потање живот тих наших највећих мученица. Хтео сам само мало да разгрнем завесу са њих и њихових прилика. МИ да вам покажем, како је дошло, да се све. јаче страше оног „божијег благослова“ — деце. Није истина, да она тежи да очува своју лепоту тиме, што не рађа. Она хоће да очува, своје здравље свој живот, и ако понајчешће постиже баш обратно и убија п себе, убијајући у својој утроби плод свој.

олавимо до границе. Долавимо тамо, где постаје мучеништво и оно, што би требало да је божијп благослов. Обични људи и обичне жене не могу то да буду. На тој граници, они се сровају. Па ипак, те жене, које немају времена да читају, које су пскључене из свију јавних послова, нису рђаве Српкиње. Оне воле свој народ, оне дубоко осећају и сањају о бољим данима. Осуђују птурквве. своје, који иду на противну страну, и продају на изборима глас