Жена

600 ВЕНА

да се мало пскачу, пропграју; нема смисла да им стално стојим за леђима. Тада се искупе око мене и не сиграју се.

До сад је господин Стева још увек говорио самном о школи, о деци. То се не може избећи. Договарао се самном о новим училима, што их треба да тражимо од одбора. Па онда о неком ваједничком реду. Видим и сама да те разговоре не могу избећи.

14. септембра. Да хоће да дође мати па да му она каже, да ме остави на миру и да не говори самном. Није потребно. Или бар само оно, што мора бити. Када смо јутрос распустили децу, био је читав ват у мојој школи и саставили смо записник седнице црквеног одбора. Напослетку то је морало бити. Али се ппак догодило, да је пала по која реч о ситним стварима што се не односе на то.

У један мах хтела сам да га вапштам: — А шта се то вас тиче2 па сам већ изустила први део реченице, али се тргох п нисам могла да довршим. Како сам му могла оно казати, кад ми је помагао у ства ри, у којој сам морала радити о њиме заједно. Ако сам то хтела морала сам га предусрести онако, чим ме је први пут ословио. Али чим се приказао, поче да говори о школским стварима, па није ишло. Мати ми пише, да је старој мајци још увек тако зло, да не може доћи. Не пише мп кад јој се могу надати. Ја сам матери писала како ме је село лепо примило и како ми ни у школи није толико тешко, као што сам мислила. Данас ми на крају свога ппема пише: А како си с учитељем, о томе ми ништа не јављаш 2 — Шта да јој одговоримр Усмено бих јој могла растумачити, али ме у писму не би разумела и можда се раврдила. Нећу јој за сад писати ништа, Можда ће ипак скоро доћи, а ако јој морам писати о томе, бићу веома опширна.

94. септембра. Страшан дан! Јутрос, после јутрења говориле су ми неке жене. како ме је попа изгрдио пред поштарком и још некима Почео је да, ми замера, што сам се удружила већ брже боље са, председником црквене општине п са његовим противницома, а нисам имала ни толпко носа да га посетим.