Жена

608 А ЕНЈА

ваћутасмо. Наше село не беше псписано, али смо тражили отприлике место.

Напољу се чује рог говедарев, већ се п краве враћају из поља. Та наравно време је, јер се све већма хвата мрак. Како ћемо у том сутону да нађемо на вемљописној карти где смо мир А она струја и јева и топлина све се гушће спушта над нама. Боже мој, вар ћу збиља умрети ту на том месту.

— Ми смо овде, прошапутах и показах прстом на земљописној карти.

— Не, ми смо овде, узвикну он загушљиво и потрешено, овде.. Учини ми се као да се прво његов прет лако дотиче мојих усана пли је то зар био пољубац, гром или се срушио школски кров над нама.

Шта ћу да улепшавам бадава Још и сад осећам како ми горе на уснама. Он ме је пољубио. И чини ми се имао је права да ме пољуби, јер ја нисам осећала да сам увређена, само ме беше стид.

Када сам изјурила из школе; целу сам ноћ провела као у грозници .. Шта ћу саде Какве мп мисли нису ишле по глави све до мало час.

А. вад као да ми се разведрило. Наравно. Да се нисам толико туђила мушкога друштва, да нисам хтела да будем оно, што не може, не би ме снашло већ на првом кораку са толиком снагом. Ја сам се напослетку у души измирила. А шта ли ће моја мати 2

Јутрос сам добила писмо, у коме ми описује, како ме жељно очекује она. п како стара мајка добија нове снаге кад помисли да ће ме скоро видети. А шта ће сад рећи 2

15. децембра. — Заспала сам пред зору и јутрос ме је школска послужитељица једва развбудила.

Кад смо у 9 сахати распустпили децу на 10 минута, он ми се јавио и некако збуњено погледао на мене. После ми се приближио п почео нешто да говори о школп. Ја му нисам пребацивала ништа, ста јала сам и ћутала. :

Наповлетку рече: — Ја мислим, да ћете ми дозволити да говорим искрено. Морам вам једаред кавати шта осећам. Морамо се договорити о нашој будућностп .