Жена

ЖЕНА : 647

После укопа. | Сахранио сам среће своје кости“

У гроб, где старе успомене труну;

И мада одствуд прете ми и куну,

Не мислим крста над раком забости, —

Него од знака, кб од магле сени, И хумку ову, да ветри разнесу Далеко некуд, изван света где су: Сви прошли дани у прах сатрвени.

Шта бих са гробљем, кад у оку моме Сасуши суза, кб у летње дане, Што врбло много до у дно усане!

Немо кб стена, кад је дубе, ломе

Гледам у судбу, где ми снове младе,

Кб љуске празне, кида у комаде. Сентомаш. Андрија Перков.

Бесе

Пут кроз живот. | )

Одважно и храбро кроз живот корачам, Као човек, који греде циљу своме;

Не плашим се мржње, препрека нит зала, За све отпор носим ја у срцу моме.

Знам, да злоба гадна често на пут стаје Ономе, што жели својој мети поћи;

Ал у срцу моме гвоздена је воља,

Она ће ми пута прокрчити моћи.

Па ни људи нису свуда добре ћуди,

Још у многој души злобна мржња спава, Ал: у срцу моме идеална љубав

Ода зла ме штити, теши и спасава.

.

Да, љубав и воља оружје је моје, Испред чије ватре мој противник бежи,

1%