Жена

једна поред друге. Спустише их у хладни гроб, али су биле“ топле сузе, које су им оросиле хумку сузе благодарности што су дали живот свој за браћу своју. Свештеник је и на њиховим гробовима изговорио неколико родољубивих речи, труба затруби и трократна паљба из пушака над гробовима косовских осветника, даваше им војничку почаст, а присутни бацаше цвеће на сандуке, пре но што им раке земљом засуше. Сетно и невесело погледам на низ гробова са једнаким белим малим крстовима; црна слова кажу имена им, али је и то прорешетало непријатељево тане. Сваки војник у рату око врата носи таблицу са именом, да га знају, ко је кад погине. Код којих војника та таблица пропадне, а он тешко рањен безсвесно умре, не зна му се име, те тако и овде на некојем крсту стоји: Не зна му се име. —

Један дирљив призор. Једна жена, која је пре месец дана отпратила свога мужа на границу, ишла је са рада својој кући и на путу сретне војнички спровод, случајно погледа крст и прочита име свога — мужа. Она стаде врискати и принуди спровод, да се заустави. То јој пође за руком, и намоли војнике, да отворе сандук и она у мртвацу позна доиста свога несретнога мужа. Јаук сироте жене потресао је мимопролазеће. Пратња се за тим продужила на гробље. Муж јој је био тешко рањен и умро је у једној од београдских болница, а да су о томе надлежни били породицу известили. :

Анђео заштитник рањеника, Књегиња јелена Константиновић-Петровна, ћерка Краља Петра, на глас, да је Србија заратила, одмах се решила да дође у Србију, и да у народу и с народом буде у његовим судбоносним данима. О своме трошку опремила је болницу и са једним одредом Црвенога Крста дошла је уз пратњу руских лекара и милосрдних сестара да се нађе народу свом на помоћи. И сама лично врши дужност милосрдне сестре. Њена се болница налази у Врањи. Но књегиња Јелена често долази и у Београд да обиђе рањенике, који су у Београду. Књегиња Јелена онда свакога дана иде из болнице у болницу. Све своје време проводи она код рањеника. Помаже им и разговара са њима. Књегиња иде у скромном оделу милосрдних сестара. Кад је једног дана обилазила руску болницу, видела сам је. На мене је учинила утисак једне светитељке Цела појава њена осваја. Скромна, љубазна, тиха,