Жена

142 ЋЕ НА

пружа срећу т. |. здравље, дакле највеће благо И срећу, ствара окретније, обазривије, гипкије раденике, развија друштвеност, даље одважност, храброст, решеност, одлучност, стрпљење, издржљивост, привикава их реду, дисциплини, послушности, умерености, учтивости: онда нам се важност, корист м потреба соколског рада и код женског подмлатка још снажније истиче и намеће.

Ради опште учмалости, нехатости, апатије, равнодушности, којом је заражена мал те не читава наша омладина и женска и мушка, ради утрнулости нацијоналних осећања Соко нам је сада, свугде и у свако доба нарочито добро дошао. — јер нама тек од сада требају Обилићи, Југовићи, Милан Поповићи, Ковачевићи и слични. Нама тек од сада требају матере сличне великим матерама див јунака, које су кадре све, па и највеће своје благо јединце синове прегорети и принети драговољно на жртву своје миле отаџбине и потиштене своје браће — без сузе и роптања.

Но велика важност соколства не састоји се у томе што васпитава појединца, да буде здрав, јак, способан за живот, но поглавито у томе, што оспособљава сваког члана за рад, подвиге, узорна дела и у целини, племену и народу. А то управо и јесте задаћа и сврха соколства, да образује народ, да народ постане здрав, јак, отпоран, способан за живот, да испуни културне циљеве, да се уздигне морално, материјално и културно, да се развија и цвета. Да би се пак ови велики циљеви могли остварити, потребно је да сви Срби буду Соколи и све Српчкињице Соколмце. јер наш народ је још једнако у опасности и ако нестаје наших вековних непријатеља са истока. Ту смо дакле сви дужни напрегнути све своје силе телесне и душевне. И само тако неуморним радом свију нас моћи ће српско соколство да даде Српству народ здрав, јак, нацијонално свестан и добро организован, који у борби за своје народно одржање неће подлећи, него победити.

Узевши дакле све то у обзир, затим изванре-