Жена

МА КОЕЈА 145

Св. Никола да их саветује. Заиста, са васпитног гледишта веома незгодан обичај, јер после кроз целу годину плаше малу децу са ђаволом, „крампусом“. Постоји и тај несмислен обичај, да тога вечера изметну деца ципеле или чизме у прозор, и тада им Св. Никола метне ноћу у ципеле и чизме, које су често изнутра прљаве, шећера, јабука и слично. Деца по сву ноћ не спавају него вребају Св. Николу, па онда кад-што, ухвате матер и оца

како их варају.

Но још је чешћи обичај, да о Божићу палимо „јелку.“ Говоре да тај обичај постоји и у Русији, те је према томе то обичај словенски. Не знам. Али није ни мало искључено да су могли и Немци унети тај обичај у Русију.

Било ма како, мени изгледа да за нас Србе тај обичај нема смисла. Где пале „јелку“ („кристбаум“) и под јелком наместе поклоне, тамо немају Материце и Очеве као код нас. А све троје је много и сувише много. А и осим тога, где пале јелку, немају бадњака ни друге наше обичаје. Тамо је сва пажња наперена на јелку.

Признајем, да се деца радују јелки, која је осветљена свећама, искићена слаткишима и под њом намештени поклони. Али је и то везано за једну обману, за причу, како је то донео и упалио мали Христос и т. д. Кад деца одрасту, онда дознаду, како су их родитељи обмањивали, а од тога је још много горе, ако деца ухвате родитеље још раније

„у варанцији.

= - ж

Долази питање: шта треба да поклањамо о празницима деци2 Нема сумње, да је најбоље корисне ствари. Али код нас пада Божић у „мрклу зиму“, те су деца већ раније снабдевена са зимним оделом. Одело се даје деци доцније, о врбици.

А и иначе, деца не сматрају одело и што стоји с тим у вези као поклон. Она држе, да то већ по себи мора бити. Она се радују највише сиграчкама и слаткишима.