Жена

114 ОВ 7 А

Тако ву исто напаствовали и у најновије доба по турским варошима свакога, ко се усудио да не носи фес, ако већ није носио турбан,

Турска ношња јеу Старој Србији по Србина знак ропства п насиља. 'Греба да је баце што пре. А. однарођивањо наше браће у Турској, које је почињало са однарођивањем ношње, треба да нас научи, да не напуштамо олако своју ношњу. "Треба да ту ношњу ивменимо према захтевима здравствености, али је потребно, да главне особине наше народне ношње остану.

» » »%

Чим је наша Српкиња у Старој Србији почела већ од дванаесте године да крије своје лице, то је већ морало да повуче за собом пи друго што шта, и тиме се још јаче доближише Турцима.

Момак н. пр. тешко, пли никако не може да, видп девојку, коју узима за жену. Он је не види ни кад иде на венчање. Не види ни за време сватова. Тек кад му је после венчања предаду, пма права да отвори џак п види каква му је голубица у том џаку. У Штим"љи ивмеђу Феризовића и Призрена видео сам ове године на св. Арханђела Михајла, где су пројахали српски сватови и одводили младу. Млада је била на коњу и тако увијена, да јој се ни врх носа није видео.

Ако је момак из истог места, он отприлике зна како му је изгледала невеста, док је била дете, а пначе чује од своје матере или друге женске родбине како изгледа.

Младожења нема прилике да види девојку у колу, чак ни на свечарима. Он не иде кад је за њега просе. То чине његови родитељи. Чак и на прстену при пепиту, момак и девојка нису заједно. Свештеник их васебно испитује. Прво момка, па онда девојку. Ако која страна не каже да хоће, него Бути, значи да неће и онда се разилазе. Али се момак и девојка не виђају. При венчању има два девера, ручни п споредни. После сватова је весеље и свирка. Млада не разговара, не игра, већ гледа преда се. Младожења јој не прплазп за време весеља.

~