Жена

18 ВЕНА

На мах се откравила: — Поп Пера брани народ колико год може, каже весело.

— Мило ми је, а поп Паја2

— Маните! Довео је ствар дотле, да га већи не примају у куће... — А како ви сад мислите

Он као да је једва дочекао то питање: — ја сам се тврдо решио, да учиним све што могу, не би ли био као поп Пера

— Бићете, зацело ћете бити, само ако хоћете! вели му она раздрагано и пружи му руку. ја сам и ово дана говорила с мојим братићем, кад је био овде. Говорили смо и о вама. Он каже, да сте се потпуно променили.

Њему би мило, што је разбирала о њему. И онда га дохвати она чежња, која је живела у грудима његовим читаву годину дана. Њен стисак руке даде му снаге и он је упита: — А хоћете ли да ми помогнете, и да будете увек и увек уз мене, да бих насигурно могао постати као поп Пера.

— Охо! измаче јој се са усана. Била је истински изненађена.

А он је наставио: — Оно што су ми говорили кадшто моји бољи другови, није се лепило за мене. Када сте ми оно исто говорили ви, није ме ни то одмах освојило. Али када сам доцније мислио о своме позиву, било ми је све јасније, да не могу, не смем и нећу друкчије, но онако како сте ви истицали. Беше ми срамота, што сте ме познали онако малодушна и неодлучна. И што сам се већма учвршћавао у томе, да будем заиста као поп Пера, ја нисам могао то да замислим друкчије, но да сте уз мене ви, увек ви. И дође ми страховита помисао, да гледам уз себе другу, која ће ми можда говорити: Зашто ми нисмо у друштву са господом>Ии зашто их не молиш да ти израде припомоћ 2

Он се загрејао и говорио топло. Био ју је скоро сасвим освојио, али му она напослетку рече: — А знате ли ви, да се ми и не познајемо довољно, а да би могли разговарати о тако важној ствари

Онда ју је замолио, да јој сме чешће долазити, да се боље упознају.