Жена

94 АРЕРА

А

редних тема. (ве споредне теме као по главна тема појављују се више пута, док се у облику песме, као што знамо, средњи део Шо не понавља, У рондо-. облику главпа тема (А) п споредна тема овако долази: А-В-А-В-А. Главна тема А, кад се појави другп пут, бпва у оном роду шкале, у ком је п споредна тема, а споредна тема пак В по другп пут долави у истом роду шкале, у ком је прва главна тема. Док је у облику песме средњи део «по само ва то, да се припреми што еђектпији почетак главне теме, дотле у рондо облику и средњи се део боље пепољава. 06лик Ронда можемо удесити и овако: А-В-А-С-А-ВА. Овде је О друга споредна тема, која је у средчни. Г'лавца тема А кад се појави другли трећи пут, увек је у другом роду шкала, него што је с почетка била. Уопће можемо рећи да је карактеристично за облик ронда то, да се главна тема понавља, а уз њу суделују поједине споредне теме. У старим рондима нпр Сопрепп: Р!есез де сјаџесп у пграма Бах-а и комповицијама за гласовпр од Моцарта п Хајдна главна, се тема често понављала, а међу главном темом увек је била нова споредна тема тако, да је главна тома пмала карактер рефрен-а. Те споредне теме, интермеца, у рондима, пасагаљијама итд. звали су куплетима. Данас под речју купле разумемо лаку строфну песму, код које сваку строфу певамо на исту мелодију.

Ила и таких ронда, у којима осим главне теме нема друге споредне теме Место споредне теме има прелав често у пасажама. Ово је мали облик ронда али тај облик није типичан 8а рондо. |

У облику ронда пише 1) тав. ронда као засебно дело (јер рондо може бити п део једне веће композицоје од више делоза); 2) неке оперске арије; 8) баладе (за певање пли пнструмент приповедање, често фантастичне композиције — које су сродне романси.) 4. Увертпре. И фуга је у сродству са обликом ронда.

Ш. Облик сонате. За облик сонате. каравтеристично је то, да овде теме не само да долаве и да се понављају као код облика ронда п песме, него се међусобно такмаче. Једна тема је јача, снажнија,