Жена

“

ВЕНА | 107

пример има врло мало хранљивости, али су њени састави од највеће важности у том правцу, да нам разбуде прохтев за јело. Зато су од велике важности разни екстракти за готовљење чорбе, који замењују употребу меса у чорби, јер дају чорби потребан укус. Као што зејтин не даје машини топлоте, али без њега машина не би могла правилно радити, тако и ми не можемо бити сасвим без онога, што развија наш прохтев. Многи држе, да ће хемији једаред поћи за руком да створи препарате, у којима ће бити тачно све оно што нам је за живот потребно, дакле деланчевине, угљени хидрати, маст и соли; али се јако варају ако мисле, да би та сухопарна строго хемијски састављена храна била довољна човеку. Ми видимо, како човеку није довољно да у храни буде само хранљивости, него да људи врло много полажу на начин, како је храна зготовљена; они удешавају чак и то, да боја хране буде хармонична, пазе на то, како ће јело изнети на сто, воле да једу у друштву, при музици и т. д. То све није постало случајно, него по потреби, да се прохтев у човеку развије и да наш организам буде способнији да прима ту храну.

Вредност наше хране не зависи само од јефтиноће, јер би ми могли да једемо и коњска меса и меса од пацова, јер та меса имају исто толико хранљивости као и друга меса, а била би јефтинија. Храна културног човека подлежи исто тако моди и обичајима, као што подлежи моди и обичајима наше одело. На пример Кинези се гаде од гушчија и свињска меса, као што се ми гадимо кинеског печења од пацова, што они у сласт једу. Кинези се на пример гадеи сира. Не можемо дакле вредност хране одређивати са чисто хемијског гледишта. Хемичари неће никада постићи, да ми сваковрсно месо пресуђујемо према. томе, колико има у њему масти и беланчевине. И да то месо готовимо само онако, како би то било најбоље са хемијског гледишта. Стога ми од једног и истог теста и једног и истог меса готовимо разна јела, и задатак је домаћице тим тежи, што год мање врсти хране може да набави. Има људи, који