Жена

ЊЕНА 157

коне ритма и такта, пи главну пажњу обраћа на природан нагласак. Речитави се употребљавају у кантати, ораторији, и у опери, увек, кад хоћемо да после лирских делова у опери што тритоведамо. Речитатив је постао тако, што су комповитори хтели да од контрапунктске мувице притешњене и неразумљиве речи опет до своје вредности доведу. Речитатив се више бринуо да изрази речи; а зато је постао основ драмском стилу (5ше гаргезетануо. С почетка је било као геста уо зессо или рагјапје где или не прати инструменат или где врши само најнужнију инстонацију за певача. Кад се драмски стил развио постао је теслаНуо зготепгајо или ассотраспатјо где је пратња била пунија — карактеристичнији. У Вагнеровим речитативима пратња је још карактеристичнија и разноврснија, док певачки глас природним декламовањем треба да изазове уметничке утиске. Има и геста уо аг10о50, у коме има ин мелодичних делова.

Драмски карактер може да добије и арија.

Оралпориум је такво дело ва певање и оркестар, које узима грађу било из библије било из световних прича, бајки, а музика има драмски карактер са лирско-епским уметцима. Постанак њен доказује у колико се драмски елеменат испољује. Реч ораторијум значи дворница за молитву. Удружење ва молитву на састанцима (опотесаНопе де! огајопо) приказивало је мистерије, црквено-литургиске драме моралног садржаја и персонификација неких абстрактних ствари као време, свет и т. д. То су биле праве сценичне и костимне преставе; и за означење њихово употребљавали су исту реч, којом су означавали и драмске преставе и то са речју: гарргезеп(јазјоп! звали су и преставе ораториума, Доцније је престала сценичка престава и приказ појединаца. И од то доба догађаје прича један певач који се зове причало (15(опсиз). Према садржају своме ораторија или је световна или црквена. Ораториум се састоји ив увертире, арије, речитатива, вишегласних делова, оркестралних засебних делова и нарочито великих корева. Орасториум прати или оркестар или оргуље.