Жена

А НЕ НОД 159

ност и игру споји у једну уметност. Нарочито је хтео да мувика и појезија у једном музичком делу имају исту важност. Цела драма по Вагнеру треба да је „бескрајна песма“ коју приказује час оркестар, час певач; и која непрестано тумачи мисли и осећаје оних речи које се певају. Да не би музичко тумачење драме и градњу прекидао, избегавао је самосталне арије, него је све у радњу уплетао. Мелодпјовност није форсирао и чувао се лажног патоса, Речитатив је усавршио, а оркестар је обогатио тиме, што је у оркестру разрађивао теме. Полифонију је ставио у службу драмског музичког приказа, и хармонији и ритму дао је нову слободу и финоћу. Код Вагнера су и програмна музика и мотиви-водичи најбоље успели, и најбоље се испољила противност међу трограмном музиком, и тав. апсолутном музиком, која није имала никакве везе са разним идејама п осећајима него је била музика „за себе и за саму музику“, као што тврде поједини естетичари. Премасвему горњем имамо: 1. Народну мувику и уметничку музику. П. Световну и урквену музику. Ш. Музику га певање (вокалну) и музику за свирање (инструменталну ) Но има и заједничке музике за певање и свирање ТУ. Према броју прикавивача равликујемо коморну и концертњу музику. Коморна музика је за мање просторе и мањи број приказивача (сола, дуета, триа, квартета, октета, итд.) Док концертна музика је или велики оркестар или велики кор. Коморна музика разликује се од концертне, поворишне и црквене музике. Будући су у коморној музици ограничена средства ва изражавање музичких мисли, то коморни стил тражи да музичар та мала средства што савесније исцрпније употреби. У. 5о1о-мувику и заједничку (епзетбје) музику. Под соло мувиком разумемо певање једног човека односно свирање једног инструмента. Соло квартет је онда, кад у кору или оркестру четворица имају засебну улогу.

пе