Жена

~

206 А Е НА

„Али женине муке и патње, њен живот са човеком пијаницом — без разлике друштвеног положаја није бол и „учење од једно-два дана, него се продужује читав низ година, па често и читавог живота. Па кад је жена још п мати, дегенерација болеста, које се пренашају законом наслеђа са оца родитеља на децу, ужасна је казна, страшан бол за несретну жену, ва спроту недужну матер.

Истина, може нам се приговорити, да су окорели алкохоличари, ппјанице, доста ретка појава нарочито у бољим круговима, а тако и жене паћенице п мученпце нису баш тако многобројне, Но на тај притовор можемо мпрном душом п савести одговорити, да је празно извртање и врло слаба одбрана за дотичног, који таке и сличне неравложне приговоре „ставља,

Јер погледајмо те умерењаке, те „пригодне“ 'алкохолисте, који с времена на време, рецимо с једног 'свечарства до другог „помало“ пију, па ћемо се одмах уверити о неоспованости горњих приговора. Сећајмо се,ал' само пскрено и отворено без увијања и лажног стпда своје родитељске куће, домова својих шријатеља, суседа и рођака. У свакој другој, трећој кући впдећемо да је немир, неблога ивмеђу мужа и жене, да је брачна вева, љубав, срећа породичног дома пољуљана, у већини случајева усљед мужевљева, умереног тијења. Ево конкретна прпмера пз нашег дома:

Ја се врло добро сећам, пако сам био дете од "својих 6—10 година, оних силних, немпрних, непроспаваних ноћи моје мајке, после тродневна „весеља“ очева о нашој крсној слави. Сећам се свију ексцеса

мога иначе умерењака родитеља о слави, о свецима

и другим приликама кад се „веселило“. Сећам се материних сува, молби и преклињања, равних немплих сцена из породичног живота својих родчтеља, а све товодом умереног тијења очева. Сећам се. да се исте немиле сцене догађале и понављале безброј пута не само код нас у нашој породици, него и у сусед оству, у родбини, како у истом месту где смо становали, тако и у другим местима камо сам у госте