Жена

216 ЖЕНА

(

Х Вече.

Ноћ се спушта полагано, Седећи у наслоњачи У соби све гушћи мрак, – Гледам ово титрање Тек на окну од прозора _ Светле зраке с густим мраком. Кад-кад севне звезде зрак. — Најзад и то нестане.

ГР онда опет густо грање, Мека свила тавне ноћи

Кад га ветар заније, Нечујно се спустила, Тавним велом своје сенке Тихо, лако, крадимице Светлу зраку покрије. | Целу собу обвила.

У један мах учини ми е Ко да неко тихо плаче....

Маштарија! — Нема никог! Само срце бије јаче. Сакуле. Јелка. а ~ Снови. Поносита памет У заносу срце Срце уверава: Њему 'вако збори: „Ман' се твојих снова, „Што лепо уживам Друкчија је јава! То ми занос створи. Немој бити силно, Што бих да га манем 2 То ништа не вреди: — Вратит' већ се неће! Заносне ти снове Нек бар живот слади Судбина не штеди“. Кад већ нема среће“. Сакуле. Посрбила: Јелка.

МУДРЕ ИЗРЕКЕ.

Будућност је скривена и у магли, али су наше данашње дужности јасне и видљиве. | ж Хоћеш ли да познаш сама себе Покушај да тачно вршиш своју дужност и одмах ћеш видети колико вредиш. ж Не уноси угарак у своју породицу. Слабо ћеш се загрејати, а може да ти запали кућу.